...Dobrodošli na sajt Bate Mušicki...

• Početna
• O slikaru
• Slike
• Kontakt

Nešto o Bati...

Bratislav Leonid Mušicki je rođen na Ubu, 28. 8. 1958. Završio je privatnu slikarsku školu mr. Mileta Petrovica. Profesionalno se bavi slikarstvom od 20 godine. Izlagao je na 20 samostalnih i 15 kolektivnih izložbi, a ucestvovao je na tri likovne kolonije. Njegove slike nalaze se u privatnim kolekcijama u Srbiji, Grčkoj, Španiji, Austriji, Italiji, Kipru, Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj i Holandiji. Radi iskljucivo ulja na platnu, mada se oprobao u oslikavnju ikona i fresaka, kao i živopisanju crkava u tehnici al fresko.

POKUS BRATISLAVA MUŠICKOG

Slikarsko platno Ubljanina Bate Mušickog je arena, a boja i linija biografija slikara. Bata lako i brzo nalazi put do modernog senzibiliteta mladih.

Boja pršti, razliva se, vrtoglave obojene linije i trake kao nerazmrsivi lavirint, ipak se ritmicki tok kretanja kontura skuplja u kontrolisano likovno jedinstvo.Tehnika je ovde samo sredstvo da bi se nešto iskazalo.

Tamo gde vlada bezoblicno, a slucajnost postaje princip stvaralaštva, umetnik slobodno pronalazi znakove i pomocu ritmicnosti mrlja i boja neposredno izražava duhovne impulse. Siluete muškog i ženskog tela, radene monohromo, bele, crne i sive, smiruju taj vrtlog i kaleidoskop boja. U nekom uglu ili cak u središtu slike, kao detalj pojavljuju se neki prepoznatljivi predmeti današnjice. Kao da sam prostor i dimenzije slike stavljaju umetnika pred drugacije zahteve. Na vecim formatima deluje snažnije, komotnije, ali i grublje bez ustupaka. Na manjim formatima je više lirski suptilniji.

Slikar hrabro i sa lakocom, preskace ambis. Uspeva da pomiri nepomirljivo: iz haosa i sudara mnoštvo boja i oblika i onih svedenih na pravilne, geometrijske, precizno islikane, ravnomerno nanesenom bojom koja je cista, intenzivna i transparentna. Pravilnost tih oblika smiruje koloristicku nabujalost. Ona u celini deluje vibrantno, uskomešano, mirne, široko islikane siluete ljudckog tela, a onda u nekom uglu slike izviru nepravilno razliveni zamagljeni oblici.

Sa vrlo malim sredstvima, izbegavajuci da portretiše lica ljudi, svesno ili nesvesno zanemarujuci, dovodi do savršenstva govor tela. Ta bezlicna muška tela, svedena na torzo, izazivajuci kod mene na pocetku otpor kao prema savremenoj civilizaciji, onog koji nas melje, pretvarajuci nas u tockice nekakvog ogromnog zahuktalog mehanizma. Ali kasnije, ucini mi se da izoštreni posmatracki dar slikara i dirljivi govor tih muških i ženskih aktova, svedenih na siluetu , umetnikov je odgovor na izazove današnjice.

Putenost i telo koje je izvor svih nemira, ali i razrešenja, otkriva snagu i slabost današnjeg coveka.

I kada je to svetlo ružicasta figura deteta obuzeta igrom, onda to izgleda kao da nesvesno prkosi tamnoj pozadini prostora u koji ga je slikar postavio, ili je to bela silueta žene u kišnom mantilu sa kišobranom koja zuri negde ispred sebe. I tu kao i na svim Batinim slikama izbija njegov talenat da u žižu slike izrazi govor ljudskog tela.Provokacije koje su nekad, kao i sada stvarale bunt kod umetnika i nadu da možda dolazi novo doba koje nece sputavati slobodu stvaralaštva.

Marijeta Ilic, Oktobar 1995.

APSTRAKTNO I APSOLUTNO

Medu nama, Ubljanima, slikar Bratislav Bata Mušicki smatra se za posebnost. To je cestito postigao, svojim slikama i izložbama. Pored drugih znamenitih Ubljana Bata vec zauzima svoje mesto.

Slike i slikarstvo Bate Mušickog ne mogu se deliti po periodima. Onako kako se široj publici predstavio kada se bližio tek 17-oj godini, velikim kompozicijama, karakteristicnim koloritom i raznovrsnim tehnikama, to cini i sada.Njemu i njegovim slikama vreme se ne dogada.

Abstraktio na platnima Mušickog , doslovno je izdvajanje od svega. Hotimice ili slucajno, ne zanemarujuci esencijalno, iz mašte i radionice Mušickog pojavljuju se ciste slike.

Posmatrajuci platna Mušickog, moguce više nego kod drugih, nalazimo se pred tajnom saznanja. Dok on ide od duha i ideje ka slici, nama ostaje tek pokušaj rekonstrukcije i hod unazad.

Još jedna kategorija specifikuje slikarstvo Mušickog. Tendencija ka apsolutnom, bezgranicnom, potpunom, lišeno bilo kakve zavisnosti i uslovljavanja... To ponekad košta, ali onaj ko tako postupa i hoce, ne pita za cenu.

Branko Rajšic, 06.03.1999.

gore

 

TAJNA ZVANA ŽIVOT

Privucen neodoljivim magnetizmom ezotericnog, nadstvarnog i fantasticnog, tih polja širokih i napregnutih koji dopuštaju da se mašta razmahne, a duh nade boravište, Bata nas je ostavio u predvorje figurativnosti i uveo u svet sopstvenih vizija.

Uporedujuci stvaralacka traganja savremenih srpskih pa i drugih aktuelnih slikara, sa Batinim slikarstvom dolazimao da zakljucka da živimo u evropskom kulturnom prostoru, sa elementima slovenackog mentaliteta.

Pored bogatog arsenala nadrealistickih predmeta i predela koje on koristi, unosi i svoja otkrica. Spaja nemoguce sa mogucim, satkane i sažete u motiv i boju koja povezuje i prožima bezbroj niti predela i predmeta. Oni deluju kao dragoceni isecci iz jedne nepoznate mape sveta , nama nepoznate, u koji pocinjeno da verujemo, a na osnovu ovih fragmenata mi vec verujemo u postojanje tog sveta.

Njegov rukopis nas ostavlja u nedoumici da li je konacan, ili ce kroz konflikte doci do prepoznatljivosti. Poetika je nežna i suptilna u boji i predmetima koji se naziru i stapaju u akciju, koji više govore o drami coveka o promenama i traganju za smislom svega postojeceg i pulsiranju života skoro u svim delovima.

U tom smislu njegove slike nisu narativne, vec su doživele preobražaj, nema tamne game, vec slojevitost – od svetlo plavog, zelenog, žutog i rumenog pigmenta – pri cemu su izvesni detalji uznemirujuci u sudaru bica i ništavila.

Ovo je još jedna od tajanstvenih mogucnosti slikarstva, naslikati svoj univerzum, izmisliti ga, artikulisati i onda u njemu boraviti .

Radmila Obradovic, 27.04.2005.

VELIKI PRASAK BATE MUŠICKOG

U slikarskom svetu Bate Mušickog ništa nije predvidivo, shodno tome ništa nije nemoguce pa ni pomirenje razlicitosti. Ako na tom principu opstojava planeta zašto pa ne bi i slika, kaže autor, ali i zacece Batinog „velikog praska“, dodace posmatrac. Sve je podložno eksperimentu i sve vapi za „novim otkricem“ je u osnovi njegove estetike „vulkana koji je proradio“. Silovito, eruptivno, elementarno izbija iz njegove slike koja je poziv na fantasticno putovanje od spontane teksture do „razmekšane geometrije“ poslednje faze. Kolorit koji može da zavede da nije krajnjim naporom obuzdan, široki potezi što zbunjuju i uznemiravaju, oslobodjeno svakog opisivanja i narativnosti, Batino slikarstvo je uvek na granici stvarnog i magicnog, nadrealnog i fantasticnog, na ivici sveta koji se urušava i sveta koji nastaje. Emocija je potisnuta, ali ne i dramski naboj koji kulminira u grcevitoj težnji da se bude drugaciji pa i po cenu da ga to traganje odvede na drugu obalu gde umesto definitivnog odgovora zatice novi krug pitanja koji podsticu na novu avanturu.

Pravu sadržinu svojih slika Bata traži i nalazi iskljucivo u sebi, one su emanacija uznemirenog i ustreptalog bica koje neretko u velikom nesporazumu sa samim sobom , a nekmoli sa svetom i kosmosom – rezultat tih antinomija, nesanica i snovidjenja je Batin univerzum s kojim se ne moramo složiti, ali baš u toj intrigantnosti ima više duha i drzovitosti no u mnogih prethodnika, više neke „divlje lepote“ nego u poetikama onih koji su odavno svemu rekli – ne.

„Cega se dotaknem, sve je bol“ zapisao je pesnik, imam utisak kada bi taknuli platna Bate Mušickog da bi iz njih potekli i bol i bes, trpeljivost i nežnost,nada i ocaj te samo dobro zategnuto platno sprecava od prskanja damara, što cini da umetnost Bate Mušickog bez prisustva ljudi postaje sve ljudskije, strasti sve pitomije, misao dublja a slutnja tananija.

Petar Lalic, 30.06.2005.